Сат

Много је леп осећај наследити сат. Ручни, зидни, скуп, јефтин, стони, какав год... само да је механички,  да се и даље казаљке крећу, макар и окасниле и ураниле у реалном времену. Тај сат је нешто најтачније што може да ти се деси у животу. Тачно знаш за кога је куцао, ко га је навијао и зашто. А сад куца за тебе, у твом времену. Тачно знаш ко си и одакле си, имаш доказ. Себи. Да се не заборавиш у секундама. Да се не погубиш, у дигиталним пролазностима и лажима. У батеријама мобилних телефона.

Тај сат си ти. Са једном разликом. Он има тебе, а не ти њега. Ти се само једно поглавље у његовој књизи.

Желим ти да наследиш сат. И да сат наследи тебе.

...i zima zaobilazi moj deo grada

Poslednjih nekoliko dana provejava magla u ovoj austro-ugarskoj spavaonici (uz dužno poštovanje svih nas dođoša). Već stiže ona crkotina od zime, čim je i meni toplokrvnom potreban neki sloj sintetike više oko trupla. Ako ne bude dovoljno tu je jednokratni 0,3 dl antifriz i centralno grejanje stiže momentalno iz mešine, doduše predviđene da se (i)stopi do radosno glupog 1. januara. Pored toga, redovan unos antifriza u malim količinama je dokazano lekovito*, to su znali svi moji dugovečni alkoholno ljubopitivi preci. Savet naših starih: ukoliko se antifriz unosi na poslu, preporučljivo je da bude G30 bezbojni, bezmirisni, ruskog porekla*.
 
*Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.